UTILIUS TARDE QUAM NUNQUAM

Posle dužeg vremena upoznavanja sebe, shvatila sam i kako neke stvari funkcionišu. Kada si jak, ali i umoran od svega tvoja uverenja su opreznija. Veruješ u ljubav, ali istovremeno potajno i strahuješ. Sa tenzijom čekaš to nešto, u koje ni sam ne znaš da li da veruješ. Misliš da si dogurao do negde a u stvari si samo razvio paranoju prema budućnosti. Tada ti treba ta snaga da okreneš leđa i kreneš u drugom smeru. Ti to zaslužuješ. Budi jak jer od odustajanja nema ništa. Meni su tu snagu davale čak i suze koje su noćima kvasile moj jastuk. Ujutru kad bi ustala, osećala bi se malo lakše, kao da se nisam raspala na hiljadu delova i samu sebe skupljala. Ustala bi kao da se ništa nije ni desilo, nabacila taj lažan osmeh jer drugačije nisam znala. Najgore mi je bilo što sam za druge uvek imala reči utehe, pomoći, pa čak i rešenja, a sebi bila najgori neprijatelj. Trudila sam se da drugi ne vide koliko mi je teško, želela sam da delujem kao da znam da baratam svakom situacijom u svom životu. Ali me je često sustizao taj trenutak kada bi shvatala da sam samo čovek od krvi i mesa.

Osećala sam da sam jača od svojih misli. To me je ohrabrivalo. Treba biti jako snažan da posle nečije izdaje nastavite da verujete u ljude, posle ranjenog srca ne sumnjate u ljubav ili u sebe. Čoveka nekada i ta snaga umori. Umori se od povređivanja, razočarenja, od toga da daje sve od sebe i da gleda kako drugi to iskorišćavaju. Umori se od toga da svi čekaju na njegovu grešku, od konstantnog kritikovanja i pokušaja da vas prosvetle. Tada sam shvatila da je najbitnije kako se vi osećate. Kada je vama dobro u vašoj koži, na takve stvari ni ne obraćate pažnju. U početku je teško, pronaći pravi put. Teško je kontrolisati misli. Ali je moguće, verujte mi na reč. Imaćete više razumevanja za druge, vise saosećajnosti, zato što ste zadovoljni sopstvenim životom. U tebi ima nečeg posebnog, možda ti to ne primećuješ, ali budi siguran da drugi to vide. Ti možeš biti ta nada koju traže kada misle da je sve izgubljeno, ljubav kojom se pune kada osete prazninu, ti si ruka koja ih spašava u najgorem trenutku, jer si ti pozitivna energija. Zato se nikada nemojte predati, budite uporni, ne ide prvi put, nema veze, tu je drugi, pa treći itd. Ne dajte bolu da vas blokira i da propustite priliku da proživite ovaj prelep život. Svetu su potrebne osobe kao ti, upoznaj se, zavoli i počni živeti.

Bila jednom jedna sveća, svoj život je provodila bezbrižno, dok nije došlo vreme da se otpakuje, tada se zapitala čemu služi to što je virilo iz njene glave. Jedna stara i mudra sveća joj objasni da je to njen fitilj i da joj služi kako bi se “upalila”. Tada nije baš dobro razumela šta podrazumeva reč upalila, kapirala je da ne treba da brine, ali se jako bojala. Posle nekog vremena je došao i taj trenutak kada je šibica polako počela da se približava. Sveća je kapirala da ako se to desi njeni dani će početi da se odbrojavaju i zamoli za milost. Šibica je upita da li ona stvarno želi ceo svoj život da bude tvrda i hladna bez da je ikada sijala. Njen odgovor je bio da će morati da gori, a to boli i da će tako potrošiti svu energiju koju poseduje. Šibica se složi ali joj i objasni da je to poenta. Svi smo mi ovde, na ovom svetu, sa nekim razlogom. Dade i primer da ona kao šibica, ne može puno da uradi, mala je i kratko traje, ali time što prenosi svoj plamen, ona ispunjava svoj cilj, daje život vatri. A ona kao sveća ima odgovornost da sija. Njena bol i energija će se transformisati u svetlost i toplinu. Slušajući te reči, sveća malo bolje razmisli i dopusti šibici da je upali. I za tren zablista u punom sjaju. Uzmite kao primer ovu priču. Baš lepo objašnjava poentu života. Moramo proći kroz teške i bolne situacije da bi postali to svetlo koje zapravo jesmo. Ima jedna rečenica kojom se ja lično vodim, koja kaže da mirno more ne čini dobrog mornara, jer se u uzburkanim vodama prepoznaju oni pravi. Ko razume, shvatiće.